25.1.2020

Милко Грмуша о опозицији и власти у Републици Српској: Два смо свијета различита

Милко Грмуша о опозицији и власти у Републици Српској: Два смо свијета различита

Европска Унија је најважнији циљ Босне и Херцеговине. Улазак у ЕУ је њен примарни пут – још од када смо заједно први пут јасно и гласно рекли да желимо да будемо земља чланица. Сви актери друштвеног живота (и политичке партије и невладин сектор и академска заједница) су сагласни у томе.Када је у мају 1999. почео процес стабилизације и придруживања (Stabilisation and Association Process – SAP) за Босну и Херцеговину, као и осталих пет земаља регије Западног Балкана у ЕУ, нико није ни помислио да у 2019. нећемо бити пуноправан члан Европске уније.Ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању између земаља чланица ЕУ и Босне и Херцеговине 2015. године означило је један нови моментум у процесу ЕУ интеграција за нашу земљу. Тешко га је безрезервно оцијенити позитивним ако се узме да је креиран не као посљедица значајног напретка на пољу ЕУ интеграција, него као још један подстрек за домаћу политичку елиту да постане активнија на испуњавању услова за чланство.Истовремено, морамо схватити и сам контекст ових разговора: од првих који су вођени у постратном периоду до ових који су вођени у контексту промјена преговарачких позиција обје страна, насталих глобалним изазовима за ЕУ и за свијет и за БиХ: кризе у Грчкој и Украјини, те тензија с Руском Федерацијом, рата у Сирији и избјегличке кризе. Све то, дакле, иде јако споро и траљаво, са тачке гледишта обичног човјека, који је заморен свакодневним медијским бомбардовањима о “документима, меморандумима, споразумима, упитницима…”Европска унија свакако види неки потенцијал овђе, то је дефинитивно. БиХ свакако има шта да понуди европском тржишту. А оно што мора да прихвати од европског тршиста јесу дигитализована (нова, модерна, електронска) управа и администрација и ЗАКОНОДАВНИ СИСТЕМ.Ту лежи сама срж проблема – јер од усвајања једног закона у Европском Парламенту до његовог спровођења (тј. реусвајања и касније имплементације) и верификације у парламентима земаља чланица ЕУ може да прође максимално 60 дана. У БиХ у најидеалнијем случају, од уласка закона у скупштинску процедуру до његовог усвајања, дати период је 90 дана. Свима је јасна математика – ми уопште не можемо имплементирати постојеће европске стандарде.У јавном политичком животу БиХ, често се Европска унија узима здраво за готово, као ситниш за раскусуривање, као средство за међусобне оптужбе, бацање рукавице у лице једнима и враћање исте другима.Међутим, ми морамо узети за релевантну чињеницу да жемо управо МИ, ДАНАС МЛАДИ, кад – тад бити генерација која ће морати да имплементира европске стандарде у БиХ.Дајмо конкретна рјешења проблема, разговарајмо, будимо креативни, мијењајмо постојеће законе… само тако можемо ући у Европску унију и учинити ову земљу богатијом и просперитенијом.

Посљедње вијести