Марина Благојевић је још један у низу прелетача и лажних моралиста

Када неко замијени принципе за фотељу и привилегије, онда више није битно гдје иде, него шта оставља иза себе. На Локалним изборима 2024. године била је на одборничкој листи ПДП-а и остварила је изузетно лош резултат од 45 гласова.

Годинама је била дио ПДП-а, странке која се бори за вриједности слободе, поштења и промјена. Данас је те вриједности замијенила за „јединство“ са онима који су Републику Српску довели у највећу економску и моралну кризу у њеној историји.

Позивати се на „национално јединство“ док приступаш СНСД-у, странци која је симбол подјела, корупције и притисака, није израз државничке одговорности – него политичког комодитета. Марина је до јуче најоштрије осуђивала и критиковала СНСД и њихову политику која је изоловала Републику Српску.

Било би занимљиво да објасни како се идентификовала са странком која „гласачима нуди насиље, уцјене и притиске“ како је писала до недавно, и како се политика насилништва претворила у политику која „чува слободу, достојанство и мир“ како пише данас. Можда једино по томе што је СНСД партија која своје ставове, закључке, па и законе у Народној скупштине мијења на дневном нивоу.

Када неко каже да је „разочаран у покрет без визије“, а онда се прикључи систему који већ 20 година није понудио ништа ново, онда је јасно да није визија проблем, него савјест.

Политика није мјесто за оне који траже лакши пут. И зато, док неки одлазе у СНСД тражећи своје „мјесто под сунцем“, ми остајемо овдје – да се боримо за Сигурну Српску у којој ће мјесто имати сви.

‍