Македонија је Грчка

Пише: др Бранко Докић, амбасадор БиХ у Атини

Грчка не оспорава посебност нације нити право на државу свом сјеверном сусједу, али не дају име Македонија. Ново име државе подразумијева и одговарајућа нова имена нације и језика.

„Нема трговине називом Македонија“, „Македонија је једна и само грчка“, само су неке од многобројних порука са протестног митинга одржаног у недјељу, 4.2.2018. године, на главном Тргу Атине Синтагма, испред зграде грчког парламента. Организатор протеста истиче да се на тргу окупило око милион људи, док већина грчких медија сматра да је било неколико стотина хиљада незадовољних Грка. Њихово незадовољство произлази из спремности грчке Владе да у договору са Скопљем, како већина Грка назива Републику Македонију, прихвати назив бивше југословенске републике које ће садржавати име Македонија. Грчка се противи овом називу од 1991. године, када се Република Македонија одвојила од СФРЈ.

Протести су организовани након што је посредник у преговорима у спору око имена Македонија специјални изасланик генералног секретара УН Метју Нимиц посјетио Атину и Скопље и званичницима обје стране предложио могућа рјешења 25-годишњег спора. Како медији пишу, у оптицају је пет приједлога: Сјеверна Македонија, Горња Македонија, Нова Македонија, Вардарска Република Македонија и Република Македонија (Скопље). Грци сматрају да је сагласан са тим и њихов премијер Алексис Ципрас. Међу незваничним грчким круговима, спремним на компромис, као најозбиљнији приједлог помиње се Нова Македонија, или као једна ријеч НоваМакедонија, односно Новамакедонија са малим словом „м „. Тако би се, како кажу, име Македонија утопило у нову словенску ријеч, у којој би фигурисало спорно име. Таква кованица се не би преводила на друге језике, а из ње би се изводили називи нације (Новомакедонци) и језика (новомакедонски). Медији, додуше, чешће истичу додатке Горња или Сјеверна. Међутим, компромисти, којих је међу Грцима мање од 30 процената, сматрају да ова два назива асоцирају на подијељеност, што би некад једној од страна могло да послужи за оживљавање иредентистичких пројеката.

Велика већина Грка је против имена Македонија сусједне државе, зато што то подстиче Скопље на територијалну претензију на сјеверни регион Грчке који се, такође, зове Македонија. Иста та већина не оспорава македонски идентитет и право на државу, нема територијалних претензија према свом сјеверном сусједу и сматрају да компромис може подразумијевати само сложено име са географским или хронолошким квалификацијама. С друге стране, Скопље је до сада, како кажу, својим многобројним потезима директно изражавало претензије над цијелом Античком Македонијом. Осим што својатају Александра Македонског, по коме се зове аутопут кроз Републику Македонију и аеродром у Скопљу, Скопље злоупотребљава и Звијезду Вергине коју су поставили на споменик „Ратник на коњу“ у центру Скопља, додуше са једним краком мање у односу на грчки оригинал. Звијезда Вергине или Сунце Вергине је шеснаестокраки симбол који је 1977. године пронашао грчки археолог Манолис Андроникос у Вергини на сјеверу Грчке. Наиме, то је саркофаг и ковчег од 24- каратног злата на чијем поклопцу се налази Сунце Вергине, симбол који се користи као знак Егејске Македоније. Симбол је постао контроверзан када га је новонастала држава Република Македонија узела за симбол на својој државној застави. Под великим притиском Грчке, Република Македонија је 1995. године морала промијенити изглед заставе, на којој је опет симбол сунца, али сада са осам кракова. Треба истаћи да се од 1980. године Сунце Вергине, на плавој позадини, користи као незванична застава Егејске Македоније, а користе је и организације из македонске дијаспоре у САД и Аустралији.

Грандиозни пројекат „Скопље 2014“ Грци сматрају као највећу историјску провокацију сјеверног сусједа. У центру Скопља постављен је у свијету највећи споменик Александру Македонском и нешто мањи његовом оцу Филипу. Осим тога, тамо су и статуе античких македонских краљева и генерала. Тим пројектом отворена су у Републици Македонији и питања јесу ли данашњи Македонци јужни Словени или потомци античких Македонаца, те имају ли Македонци право на насљеђе Александра Македонског? Грци, наравно, сматрају да само они имају право на то насљеђе.

Ово су само нека отворена питања због којих Грци не дају, како кажу, своје име Македонија и која умногоме објашњавају поруке са недјељног митинга.

Највећу медијску пажњу на недјељном протесту привукао је говор прослављеног грчког композитора, 92-годишњег Микиса Теодоракиса. Он је инсистирао на референдуму, ако компромисно рјешење у било ком облику садржи ријеч Македонија, истичући да само Грчка има право на то име. „Ако ће потписивати споразум о имену које садржи појам Македонија, Влада најприје мора да пита грчки народ „, нагласио је Теодоракис. На тврдње кругова блиских Влади да иза митинга стоје националисти и екстремисти Теодоракис је позвао Грке да буду патриоти и да бране интересе своје земље. Поручио им је: „Пут да се заштите права отаџбине није национализам, већ патриотизам.“ Народ је позвао да не дозволи фалсификовање историје, јер ће тако постати „саучесници сила које имају аспирације према територијалној цјеловитости Грчке.“ Ако одступимо од наших позиција када је ријеч о имену, то је као да смо отворили границе онима који нам отворено пријете“, рекао је Теодоракис. Он је указао на планове свјетских сила и одредбе македонског устава које, по њему, представљају опасност по територијалну цјеловитост Грчке. „Свјеже је сјећање на Југославију. Ако пустимо, наша земља ће бити сљедећа жртва“, поручио је Теодоракис.

Послије митинга огласио се и грчки премијер Алексис Ципрас. У саопштењу његовог кабинета истичу: „Влада се фокусира на национални интерес, умјереност, обазривост и инсистира на сарадњи, разумијевању и заједничком развоју“. Помало је изненађујуће да се у том саопштењу тврди да се на протесту „окупило неколико хиљада људи“ те да, како се наводи, „нису испуњена очекивања организатора да ће се милион људи наћи на протесту“. Зашто „неколико хиљада“ када је према процјенама полиције на Тргу било преко 140.000 демонстраната, док већина медија извештава да их је било неколико стотина хиљада, а неки и пола милиона.

Општа је оцјена да је Влада учинила све да минимизира значај митинга. Упозоравала је грађане да не излазе на улице и не подлијежу, како они кажу, утицају десничара и екстремиста, националиста и фашиста који стоје иза митинга. С друге стране, у стручној јавности се могло чути да ће након овог митинга власт морати да „промијени приступ преговорима утолико прије што је, до сада, јасан став по македонском питању имала искључиво Сириза, али не и цјелокупна Влада. Коалициони партнер, министар одбране Панос Каменос, тврди да у Парламенту његови посланици из АНЕЛ странке неће гласати да БЈРМ добије име које садржи назив Македонија.

У саопштењу на Тwиттеру челник Нове демократије Кириакос Мицотакис изјавио је да су грађани на митингу изразили своју тјескобу и недостатак повјерења у Владу која је учинила све како би подијелила Грке по кључном националном питању.

Влада ће све учинити како би „умирила“ опозицију. У тај контекст се доводе и управо објављени резултати правосудне истраге за злоупотребу положаја и подмићивање која обухвата два бивша премијера и осам бивших министара.

Иначе, посљедње испитивање јавног мијења говори да више од 71 посто Грка не жели да БЈРМ у имену садржи назив Македонија. Њих 56 процената сматра да су потези премијера Ципраса погрешни када је ријеч о преговорима са Скопљем, као и начин на који о овом питању преговара шеф дипломатије Никос Коцијас. Ипак остаје отворено питање да ли ће митинг у Атини нешто промијенити и да ли ће власти послушати поруку са Трга Синтагма и организовати референдум по питању компромисног имена Републике Македоније.

Међу дипломатским круговима у Атини је опште мишљење да стране у сукобу око имена Македонија нису биле никад ближе договору и да је договор у интересу и једних и других. Да ли је договор баш близу, нико се не усуђује да прогнозира. Неке стране силе, које због својих интереса хоће да се спор што прије ријеши, имају веома јак утицај на обје владе.

Али могу ли владе саме да ријеше спор? Чини се да ће за оно на шта би Грци били спремни Република Македонија морати да мијења Устав. Без подршке опозиције у Скопљу нема промјене Устава.

У сваком случају, ако се спор не ријеши до краја ове године, почекаће се још коју годину. Већ сљедеће године су редовни избори у Грчкој, а за двије године у Републици Македонији.