2.4.2018
Наш народ данас живи понижено и сиромашно, људи су нам морално „убијени“, ми у ПДП-у мислимо да знамо како то промијенити, знамо како ићи боље, брже и јаче, само тражимо шансу, истакла je у интервјуу за Вијести.ба Јелена Тривић предсједница Програмског савјета за економију ПДП-а.
– ПДП је петогодишњи мандат премијерке Жељке Цвијановић окарактерисао као наставак економски погубне политике, коју прате вишемилионске криминалне афере и изузетно лоши економски трендови. Са економског аспекта, шта највише замјерате Влади РС са Жељком Цвијановић на челу, односно које су одлуке биле најпогубније за социо-економско стање у РС?
ТРИВИЋ: Влада Републике Српске на челу са госпођом Цвијановић није пронашла механизме, током пет година свог мандата, да створи претпоставке да дође до повећања плата и пензија – а то је оно што народ највише занима. У пет година мандата просјечна нето плата остала је на истом нивоу од око 830 КМ у зависности од мјесеца посматрања, док је просјечна пензија најнижа у региону и знатно нижа у односу на Федерацију БиХ. Поред овог, чињеница је да у Републици Српској 65% радника ради за плату испод просјечне плате, што показује да највећи број радника живи у знатно тежим условима него што то статистика просјека показује. Стални раст трошкова живота само додатно потврђује нашу тезу да народ данас живи горе него прије пет година, што видимо по сталном паду покривенсоти потрошачке корпе просјечном платом. Не да не долази до раста ове покривености него је она из године у годину све мања.
Изговори попут свјетске економске кризе не стоје јер су у последњих пет година сви наши најзначајнији економски партнери из ЕУ првенствено, у зони позитивних стопа раста својих привреда и за очекивати је било да Република Српска остварује значајније стопе раста БДП-а које би биле индуковане растом тражње у нашим спољнотрговинским партнерима, прије свега Њемачкој, Аустрији, Словенији. Међутим, у тих пет година биљежили смо или негативне стопе раста БДП-а или врло мизерне позитивне стопе. Бројни су разлози за то, а најзначајнији је лош пословни амбијент, односно гори пословни амбијент него у ранијем периоду што је показао и Глобални индекс конкурентности и други извјештаји, као што је Доинг Бусинесс који издаје Свјетска банка. Поред лошег пословног амбијента, оно гдје лежи највећа одговорност Владе јесте лоше управљање јавним предузећима која готова сва послују у губицима и чије пословање је из годину у годину све лошије. Јавна предузећа управљају огромним природним богаствима којима Република Срспка располаже и умјесто да буду „коке носиље“, односно генератори економског раста и развоја, они су губиташи и узрок постојања нето ефекта смањења националног богаства. Влада није пронашла модел како да од ових предузећа створи профитабилне субјекте, често је награђивала лоше менаџере а кажњавала добре. Осим тога, Влада је својим неадекватним управљањем од јавних предузећа створила изворишта непотизма и корупције а све у циљу останка на власти кроз прекомјерно запошљавање и запошљавање подобних а не способни менаџера, али и „обичних“ радника. Такође, ова Влада континуитета наставиља тренд задуживања чиме угрожава финансијску стабилност Републике Срспке на дуги рок.
– Такође, из ПДП-а је у више наврата упозорено да је од 2007. године укупан дуг РС готово удвостручен. Колико данас изности јавни дуг РС? С друге стране, премијерка Цвијановић каже да је прича о садашњој задужености РС губи смисао ако се узме у обзир податак да је за вријеме ПДП-ове власти удио дуга у БДП-у износио 54,6 посто, а да је на крају јануара ове године био на нивоу од 40 посто.
ТРИВИЋ: Премијерка очито не познаје појам укупног дуга. Оно на шта ми упозоравамо јесте укупан дуг Републике Српске који осим јавног, укључује и дуг јавних предузећа и Инвестиционо-развојне банке РС дуга (јавни дуг и укупан дуг су дефинисани Законом о задужењу, дугу и гаранцијама). Такав укупан дуг, чији гарант је у коначници Република Срспка, износи према нашим процјенама 5,8 милијарди КМ на крају 2017. године (у 2008. износио нешто више од 3 милијарде). Учешће укупног дуга у БДП-у може бити дискутабилно јер немамо адекватне процјене нивоа БДП-а за претходну годину. Наша процјена је да учешће укупног дуга у БДП-у износи преко 58% и приближава се законском лимиту од 60%. Све наше процјене радимо на бази података које доставља Влада РС, па можемо оправдано сумњати у вјеродостојност тих података, али не можемо са сигурношћу тврдити да су ти подаци нетачни јер друге изворе немамо или не можемо да се на њих позивамо. Оно што дефинитивно оптерећује буџет Републике, јесте константни раст годишње отплате дуга – главница и камата које за ову годину износе преко 850 милиона КМ само из републичког буџета док су у 2008. години износиле око 120 милиона КМ. На ове јако лоше трендове упозоровала је и Главна служба за ревизију јавног сектора, али знамо како се завршио тај дио приче.
– Повећање пензија од два посто најављено је од априла. Премијерка каже да ће повећања бити још, али малих, како пензиони систем не би био угрожен. Постоји ли основа за већа повећања пензија? Народни посланик и предсједник НДП-а Драган Чавић тврди да је повећање ожод 10 посто могуће у јануару наредне године и неприхватљивим сматра да су пензије у РС најмање у Европи?
ТРИВИЋ: Ми у ПДП-у имамо сасвим друге процјеен од Владе РС о могућности повећања пензија – Влада свој раст пензија од 2% базира на процјенама својих будућих успјеха и логичним се намеће да таква лоша Влада процјењује да је могуће постићи раст од 4 или 5% на годишњем нивоу. Ако бисмо се руководили нашим Програмом „Обнова Срспке“, у којем смо прооцијенили да је могуће да јавна предузећа којима управља Влада РС, буду извор профита од 100 милиона годишње или да је могуће да се приход по основу концесија повећа на 150 милиона са садашњих 30 милиона годишње, онда знамо да је повећање пензија од 10 или 15% годишње сасвим реално и изводиво. Такође сматрамо да у самом буџету РС има доста простора за уштеде (на примјер, годишње се на стручне услуге троши преко 20 милиона КМ) гдје се обичном реалокацијом средстава могу постичи бољи резултати у смислу раста пензија.
– ПДП има „Програм обнове РС“. Које области су њих обухваћене и шта бисте издвојили као најзначајније тачке овог документа?
ТРИВИЋ: Наш Програм је дугорочног карактера и дефинише више од 100 конкретних мјера у свим областима живота. Првенствено, то су економија, демографија, али и владавина права гдје смо написали „закон исти за све“, морална обнова која обухвата врло битну реформу образовања, те обнова политичке стабилности. Нити једна област нема приоритет над неком другом, све мјере из свих области морају бити синхронизоване, избалансиране јер нема здраве економије без владавине права, без одсуства корпупције, итд. Морамо створити амбијент у којем људи остају, рађају се, школују и раде, у коначници стварају своје породице. Понудили смо јако квалитетан документ који је од стране људи до чијег мишљења цијенимо оцијењена као изузетно добар. Радили смо дуго, мјерили, вагали, консултовали многе нестраначке личности, специјалисте у својим областима и дошли до једне солидне основе која може да трасира пут будуће Владе Републике Српске. За све оно за шта критикујемо садашњу Владу РС, понудили смо своја рјешења, своје мјере, своје преиједлоге, односно своје „КАКО“ да бисмо кренули напријед крупним корацимо. Вјерујемо да Република Срспка за пет до осам година може постати Словачка или Естонија по нивоу БДП по глави становника. Услов је да са оним природним ресурсима које имамо располажемо рационално, а да за основни ресурс а то су људи стварамо услове који ће их задржати у Републици Српској. Тај пут је дугорачан и тежак, али мислимо да је могућ. Наш народ данас живи понижено и сиромашно, људи су нам морално „убијени“, ми у ПДП-у мислимо да знамо како то промијенити, знамо како ићи боље, брже и јаче, само тражимо шансу. Наш Програм је јавно доступан документ, а основни контакт са народом у циљу нејгове промоције биће „лице у лице“ разговор, дакле Програм презентујемо већ увелико на терену, у директној комуникацији са народом слушајући сугестије грађана а тиме уједно приспитујемо валидност тог документа. Ми смо Програм усвојили на програмском Сабору Партије, али и тада смо рекли – ово је радна верзија и све добре сугестије биће уврштене у наш будући рад када формирамо републичку Владу.
– Посебан фокус је на страним инвестицијама. Шта РС мога учинити да би постала примамљиво тло за страни капитал?
ТРИВИЋ: Мора бити земља сигурности, земља без тензија, земља мира, земља у којој је на примјер тема дигитализације јавне управе битнија од дневних политикантских тема на које губимо толику енергију и ресурсе. Тако ја очекујем да видим Републику Српску за пет, десет или петнаест година. Када је тако буду перципирали инвеститори – страни ће долазити да улажу а домаћи неће износити свој капитал вани већ ће бити мотивисани да га уложе овдје. Тада наш човјек неће бити приморан да посао тражи негдје вани, већ ће добити своју прву прилику у својој земљи. Тај мир, ту сигурност, тај прогрес у главама свих нас могу да донесу и изнесу једино људи. Предуслов је промјена на изборима, и долазак људи који су спремни на мир, стабилност и сарадњу. У таквим условима свака економија може да „процвјета“.
