Тешановић: Обезбијеђене значајне инвестиције

Зоран Тешановић, замјеник директора Државне регулаторне агенције за радијацијску и нуклеарну сигурност (ДРАРНС) БиХ, нагласио је да БиХ нема нуклеарног отпада, него истрошене радиоактивне изворе који су кориштени у индустријске и медицинске сврхе, те да без обзира на то што не постоји централно складиште за те изворе, не постоји велика опасност да дође до његове злоупотребе, преноси Анадолија.

Према Тешановићевим ријечима, који је уједно и државни координатор за сарадњу са Међународном агенцијом за атомске енергију (ИАЕА), чије је сједиште у Бечу, ускоро би требало бити ријешено питање централног бх. складишта за медицински отпад, који је истрошен радиоактивни извор.

„Познато је да у БиХ немамо једно централно складиште. Имамо истрошене радиоактивне изворе на више локација и налазе се поред индустријских постројења или у болницама гдје су били кориштени и ускладиштени на начин како је то било прописано. Стратегија је одредила да се пронађе једно централно складиште у БиХ и да се сви ови извори на прави начин ускладиште и да се смјесте. Тај поступак је још увијек у току. Ми као агенција у том смислу смо контактирали и ентитетске владе да на помогну, јер знамо да је то и питање локалне заједнице, а и сви међународни прописи захтијевају да се то ради потпуно транспарентно и отворено, исто тако смо контактирали и Министарство одбране. Добили смо неколико локација, које смо обилазили и које због низа околности нисмо сматрали да су адекватне, али сам сигуран да ћемо у сљедећем периоду радити пуно интензивније на томе, с обзиром на то да смо у процесу добијања гранта од Европске уније за рјешавање овог питања“, казао је Тешановић и додао:

„Ми немамо нуклеарног отпада, код нас се ради о радиоактивном отпаду и истрошеним радиоактивним изворима који су кориштени у медицинске и индустријске сврхе. Опасност увијек постоји како у БиХ, тако и у другим државама. Са рјешавањем овог питања кроз централно складиште постојаће пуно мање опасности да дође до злоупотребе тог радиоактивног отпада. Не могу рећи да је сада потпуно заштићено у том смислу, али мислим да не треба да постоји нека велика забринутост због тога.“

Када је ријеч о нуклеарном одлагалишту које Хрватска планира изградити на Трговској гори у близини границе са БиХ, Тешановић каже да у свакој прилици ДРАРНС износи противљење таквој идеји.

„Трговска Гора је отворено питање већ дуго, али је то питање за одговорне људе у Загребу. Оно што је нама познато је да Хрватска још увијек није донијела званичну одлуку да то одлагалиште буде на Трговској гори. И ми као агенција, али и Савјет министара је у претходном периоду радио кроз контакте са људима у хрватским одговорним тијелима и пренио наше противљење. Ми, такођер, као институција која у одређеном смислу има активности у међународном представљању користи сваку прилику на скуповима који се одржавају у Бечу или било гдје друго да укажемо на наше противљење, али га наслањамо само на технички аспект и неусклађеност са техничким питањима и начином на који се такво одлагалиште може користити“, истакао је Тешановић.

Додао је да је прије годину дана ДРАРНС ангажовала правну кућу у БиХ која је урадила студију и направила анализу свих активности које је у међународном смислу потребно пропратити када је ријеч о одлукама Хрватске.

Сарадња са ИАЕА-ом

Тешановић је нагласио да је ДРАРНС основана 2007. године, а да је преузимањем кадра од ентитетских института за јавно здравство почела са радом двије године касније. Од тада је, каже, урађено јако пуно посла, а посебно у сегемнту сарадње са ИАЕА, која је интензивирана од 2016. године. Захваљујући тој сарадњи у току је реализација неколико пројеката у области коју регулише ДРАРНС, а то су набавка СПЕЦТ/ЦТ уређаја за дијагностику у нуклеарној медицини за КЦУС (вриједност 500.000 еура), опремање лабораторије за производњу радиофармацеутика у УКЦ РС у Бањалуци (250.000 еура), набавка ЦТ уређаја за радиолошку дијагностику за Болницу Касиндо (400.000 еура), пројекат опремања двије лабораторије са увођење у рад и едукацијом кадрова на Институту „Др. Васо Бутозан“ у Бањалуци и Ветеринарском факултету у Сарајеву (460.000 еура), те пројекат набавке за мониторинг радиоактивности у зраку Институту за јавно здравство РС и Заводу за јавно здравство ФБиХ (140.000 еура).