У покушају да скрене пажњу са чињенице да ће остати упамћен као једини Србин који је довео
америчке, НАТО, војнике надомак Бањалуке, Милорад Додик рециклира старе тврдње о
непријатељима из опозиције, иако он Српску гура ка сјевероатланској алијанси, неповратно води у
дужничко ропство и продубљује унутрашње политике сукобе.
Свјестан је Додик да је његово вријеме на политичкој сцени истекло, што потврђује и податак да
су он и његов тим остали без идеја како још једном да преваре грађане те ваде из нафталина
излизане пароле о издајницима из опозиције и сарадњи са сарајевским политичарима, с којима је
СНСД у чврстој коалицији на нивоу БиХ, али и још очигледније, у Сребреници, због чега је Додик
најмање позван да говори о заштити интереса Републике Српске.
Његове срамне тврдње, да би побједа опозиције „сахранила Српску”, показују страх од губитка
власти, коју је подредио себи и својим кумовско-тајкунским везама, због чега је он једини гробар
интереса свог народа. Попут нокаутираног боксера, покушава да се задржи у политичком рингу
лажима, знајући да ће га народ на изборима послати у политичку пензију.
Свјестан је одлазећи Додик да откуцава и вријеме до момента његовог и процесуирања његових
људи за стотине афера, уништена јавна предузећа, привреду, продају ресурса Српске, арчење
новца грађана, сумњиве послове плаћење буџетским средствима, бројни тајкунски криминал и
корупцију… и све оне радње којима је ослабио Српску.
Додик је претвара у отужну политичку фигуру, којој ни мала дјеца више не би повјеровала да он
може да учини било шта корисно за грађане, које је у јеку пандемије корона вируса оставио без
вакцина, а претходно са својим кумовима и пуленима сахранио здравствени систем.
Свој страх од губитка власти покушава да пребаци на народ, који му је у два највећа града у
Републици Српској већ рекао „довиђења”.
Политички лажов попут Додика, са излизаним паролама, није заслужио ништа више од поруке да
он и његове изјаве припадају прошлости и да броји задње сате на политичкој сцени и да више неће
моћи да одлучује ни о питањима у својој мјесној заједници.
Од њега ће остати само ружно сјећање на човјека који је изиграо повјерење грађана Српске, који
су прескупо платили неумјерено задуживање и извлачење јавног новца у тајкунске џепове.