10.3.2018
О нашем културном наслијеђу мора истински да се брине, људи заслужују огромно поштовање за све што су на урадили на обнови поруешених светиња и имовине.
Бањалука – Народу на Косову није једноставно, највећи проблем јесте економски живот, велика незапосленост. Али је, ипак, главни утисак који сам понио са КиМ оптимизам људи, невјероватно је колико сам дошао нахрањен позитивном енергијом, рекао је Младен Иванић, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске послије недавне тродневне посјете Косову и Метохији.
Каже да безбједносни услови нису тешки као раније, те да о значају коју би за Србе донијела заједница српских општина доле није желио да говори, због увјерења да политичари из Бањалике, РС и БиХ не треба превише да се уплићу у те односе:
„Вјерујем да српски политичари с Косова и власти у Београду имају довољно снажне и јаке аргменте да моја сугестија у том смислу није потребна.“
Како се осјети српски утицај у друштву?
О нашем културном наслијеђу мора истински да се брине, огромни напори су учињени да се обнови оно што је порушено и разрушено у немирима, људи заслужују огромно поштовање за све што су на том плану урадили.
Имао сам проблема код одласка, дуго смо чекали одобрење, али када смо га добили, а то се десило два дана пред пут, јер се свјесно развлачило, однос власти био је коректан. Да није било посредовања европских институција, сумњам да би посјете било.
Учествовали сте и у сусрету званичника Србије, Хрватске и БиХ у Мостару… Састанак трилатерале на том нивоу одржан је први пут послије шест година, што је значајно. Предлагао сам то и раније, није било услова, па није реално очекивати од првог састанка огромне помаке. Но, пробијен је лед, није било негативних коменатара у јавности изузев приче да је требало бити конкретних ефеката састанка.
Разговори између нас петоро били су веома директни и отворени, огроман број тема је отворен. Значајно је и то када се тема отвори, јер друга страна макар чује и схвати важност интереса. Разговарали смо о обнављању пруге Београд – Загреб, границама, мосту на Градишци, убрзању царинских процедура што је свима оптерећење, нуклеарном отпаду…
Сви су чули те теме и дио тога почеће полако да се рјешава иза сцене.
Вјерујем да ћемо у наредних петнаестак дана имати прве ефекте по питању моста у Градишци. Разговарало се и ауто-путу Београд – Сарајево.
Какав је ваш став о изградњи два правца од Београда до Сарајева?
Генерално сматрам да се у разговорима у Истанбулу схватило се да је најбоље ријешење градити оба та правца, свакако потребна, преко Тузле и онај преко Вишеграда. Сада они који имају новац, то јесте турска страна, треба да сједне и разговара и са ентитетским властима о модалитетима изградње.
Сматрам да РС, рецимо, може сама кредитно да изгради дио од Бијељине до Кузмина.
Овај други крак, преко Вишеграда, за који и Турска има интерес да се повеже са Сарајевом, могао би ићи концесионо, али то све треба договорити са ентитетима. Турска има снажну потребу да има добре односе са Србијом, покушава да разбије табуе да се држи само Бошњака, иако се дефинитивно држи Бошњака, али покушaва да покаже отвореност посебно према Србији и озбиљност приче о том ауто-путу добија на тежини, посебно зато што је у то укључена и Србија и предсједник Вучић.
Помиње се мораторијум на запаљиве изјаве, да ли се о томе говорило у Мостару? Помињало се, али је остало неусаглашено. Вјерујем да ће се о томе разговарати на следећем састанку. Било је ријечи да се треба избјегавати запаљива реторика из прошлости и мислим да је то позитивно, а да ли су сви спремни – видећемо.
Како ви разумијете ставoве Изетбеговића о разграничењу, од потребе да се разумије и његова позиција, да тога да би могло бити прихватљиво ако је реч о давању права коришћења Србији у дело око хидроелектрана, до помињања арбитраже… О томе БиХ тренутно нема став. Инсистирам на разговорима, Србија не тражи никакву промјену границе, само коришћење на одређен број година да не морају настајати компликације сваки пут када треба нешто поправити на хидроцентралама.
Стичам утисак да је и Драган Човић близак томе, Изетбеговић још није. Београд ту има сасвим коректан приједлог. Што се тиче размјене територије око Рудог, мислим да би то најприје нама требало да буде корисно, јер имамо енклаву окружену Србијом. Нисмо ни одговорили на понуду Србије, за тај дио територије нема става комисије БиХ, мислим да им такав задатак још нико није ни дао.
Пуно се прича а ништа се не ради. Ако БиХ, рецимо, није задовољна понудом, могла је да каже шта захтијева, али није, јер се унутар бошачких струкутра то доживљава као питање суверенитета, направљен је осећај као да БиХ нешто даје, иако није тако.
Само се договарамо да исправимо нелогичности, мијењајући метар за метар, и то на простору где живи српски народ. Нисам сигуран да постоји спремност да се те ствари отворе, а то би било значајно за БиХ и помогло би нам да ријешимо тежи проблем граница са Хрватском, на мору и код Костајнице.
Овако, проблеми остају отворени а испада да их политичари не ријешеавају. Из ЕУ је јасно речено да нема проширења док се не ријеше питања границе, боље је то сада ријешавати него сутра када се буду непотребно закопавале позиције. За причу о арбитражи је рано, има још доста простора за договор.
Није јасно ни зашто заостаје окончање процедура за мост Љубовија-Братунац, чуле су се опречена мишљења да ли је застало у Сарајеву или Бањалуци. Не бих превише улазио у детаље ко је ту одговоран, има ту нагорњавања са свих страна, али је јасно да је Србија своје урадила, а да БиХ због својих унутрашњих ствари није. Мислим да ће то бити превазиђено, али ако не буде, онда је јасно да неко жели да направи ситуацију да нема ријешења. Ако се то деси, направићемо прави политички проблем. У доброј жељи да се све што пре ријеши, нећу ништа више говорити.
Како је вама изгледала полемика о потреби набавке оружја за полицију РС?
Наоружавање легалних инсититуција потпуно је нормално, не разумијем зашто су дизали такве тензије. У реду, може се поставити питање да ли је требало толико пушака, али генерално право полиције је да има дуге цеви. Ако се овде сумња у легалне институције могу само да слутим колики је степен неповјерења и у крајњем – неприхватања институција. Нема разлога сумњати у легалне институције као што је МУП РС.
Како видите најаву могућих коришћења овлашћења високог представника ако не буде договора око Изборног закона БиХ?
Стање око Изборног закона теже је него што јавност разумије, постоје два концепта која су иксључива, тешко је доћи до средњег рјешења. Ако они Мостар не могу ријешити толике године, онда је рјешење Изборног закона равно утопији. А изјава Валентина Инцка да ће чекати до краја априла или маја мјесеца је амнестирање партија од договарања.
Сада ће сви усмјерити енергију да њега наговоре на нешто, а искуства показују да би то била експлозија. Праву експлозију сукоба очекујем ако Инцко нешто наметне.
Младен Кременовић
