Јелена Тривић: Ви имате своју Републику, ја имам своју.

Ви имате своју Републику, ја имам своју.

Ваша Република је предсједник, премијер, скупштина, странка, власт, моћ.

Моја Република су људи, пјесма, боје, радост, жалост, смијех, сузе и срећа.

Вашом Републиком влада он.

Мојом Републиком владамо МИ. Народ.

Ваша Република је разапета између истока и запада. Моја Република је центар мог свијета, неразапета, самосвјесна, еманципована, издигнута изнад политичке борбе истока и запада.

Ви Вашу Републику волите због привилегија, функције, новца, моћи. Ја моју Републику волим због људи, предака, због отаца наших, зато је зовем отаџбином. Ви имате резервну отаџбину, ја немам. За мене је свака друга земља страна, осим моје Републике. За Вас постоје друге земље које волите више од Ваше Републике. За мене не постоје.

Ви дан Ваше Републике славите у гордости, да бисте пркосили другима.

Ја моју Републику славим из срца, због љубави, не због пркоса.

Зато Ваша и моја Република нису исти појам, нису иста идеја, нису иста емоција.

Ваша и моја Република су два универзума, трајно подијељења, а коначно уједињење доћи ће побједом моје над Вашом Републиком.