1.8.2018
За Фронтал.рс
Ових дана чујемо много говора о томе како нам БДП (бруто домаћи производ) значајно расте.
Прво, наравно да је пожељно да овај макроекономски агрегат расте, јер тада расте и богатство народа.
Али, какво нам је то богатство народа?
Чињеница је да имамо најнижи БДП по глави становника у Европи и региону. БДП по глави становника је најчешће кориштена мјера животног стандарда, иако не идеалан показатељ јер не узима у обзир неједнакости у друштву, ипак се најчешће користи.
БДП по глави становника у Републици Српској је на крају 2016. године за коју постоје коначни подаци, износио 8.320 КМ (у Федерацији 8.856 КМ или 6,4% више него у Републици Српској).
Номинално гледано, БДП по глави становника у Чешкој је 17.200 евра (33.640 КМ) или у Румунији, за коју мислимо да је „ту негдје“ по животном стандарду са нама, БДП по глави становника је 8.200 евра (преко 16.000 конвертибилних марака или 2 пута више него у Републици Српској). У недостижној Њемачкој је 35.500 евра.
Истини за вољу, номиналне вриједности овог показатеља не могу да се пореде због разлике у нивоима цијена међу земљама, па можемо да користимо један показатељ који се зове БДП по глави становника према паритету куповне моћи који уобзирује и разлике у цијенама.
Према подацима које публикује ММФ, БДП по глави становника према паритету куповне моћи за одабране земље приказан је у табели испод. Подаци за Републику Српску у бази ММФ-а не постоје, али с обзиром да је БДП по глави становника у Федерацији нешто виши него у РС, можемо податке за БиХ узети као приближне и чак мало више него за Републику Српску.
БДП по глави становника према паритету куповне моћи, 2017. година
Босна и Херцеговина 12.723 долара
Србија 14.999 долара
Бугарска 21.686 долара
Румунија 24.508 долара
Чешка 35.512 долара
Словачка 33.025 долара
Њемачка 50.425 долара
Како бисмо интуитивно тумачили податке из претходне табеле?
У Србији се мало боље живи него у Републици Српској, у Бугарскоји и Румунији скоро дупло боље (а ми их сматрамо у нашим главама и даље да су „раме уз раме с нама“), у Чешкој и Словачкој скоро три пута боље, а у Њемачкој четири пута боље него код нас.
Друго, да се вратимо стопама раста БДП-а на које се позивају званичници Републике Српске.
Колико је цијела Европа у економском замаху, показује сљедећа табела у којој су приказане годишње стопе раста БДП-а према подацима ММФ-а у последње три године. Понављам, подаци су приказани за БиХ, али могу апроксимативно да послуже и за Републику Српску, јер Федерација има скоро идентичан раст као и Република, што у пондерисању за БиХ даје сличан резултат.
Стопа раста БДП-а у процентима 2015 2016 2017
Босна и Херцеговина 3.0 3.2 2.7
Србија 0.7 2.7 1.8
Бугарска 3.6 3.9 3.5
Румунија 3.9 4.8 6.99
Чешка 5.3 2.6 4.3
Словачка 3.8 3.3 3.4
Њемачка 1.5 1.9 2.5
Њемачка 2,5% у 2017. години, Чешка 4,3% (много више него ми), Словачка 3,4% (опет више него ми), Бугарска 3,5% – више него ми, а Румунија скоро 5% у 2016. години и невјероватних 7% у 2017. години! Пада ми одмах на памет обрнута веза између нивоа корпуције и економског раста што се на примјеру Румуније очигледно очитује. Размишљам о Лаури Ковеши.
Нама би 5 или 6% у условима у којима једна Њемачка има 2,5% било „под мус“, поготово што се са својим извозом наслањамо на Њемачку и друге земље ЕУ које свакако вуче та иста Њемачка.
Њемачку намјерно узимам као примјер високоразвијене привреде која посљедњих година доживљава бум, а сваком може интуитивно да буде јасно да је развијеним земљама теже да брзо расту због већ високе базе, док би нама висока стопа раста БДП-а (5, 6 или 7%) требала бити нормална појава. Нажалост, није. Ми се вртимо око тих 2%.
Треће, скромни раст БДП-а у Републици Српској јесте статистичка чињеница која не може да се обори, али су овдје много битнији извори тог и даље скромног раста.
Да се разумијемо, не ради се овдје ни о каквом економском „чуду“. Раст БДП-а у Републици Српској је последњих година углавном „гуран“ растом јавне потрошње финансиране великим дијелом из кредитних задужења.
Ово сви знамо, али ево да поткријепим чињеницама. Треба само мало дубље ући у структуру БДП-а. По потрошном начину мјерења, БДП чине издаци за коначну потрошњу домаћинства, издаци за коначну потрошњу државе, бруто инвестиције у стална средства и разлика извоза и увоза.
Анализом структуре БДП-а уочава се константни раст потрошње државе и константно смањење бруто инвестиција. Дакле, извор овог скромног раста БДП-а није раст инвестиција, што би било најпожељније, него раст потрошње државе, наравно великим дијелом и из кредитних задужења.
Ако наведемо статистичку дефиницију Бруто инвестиција, биће јасније зашто је најпожељнији извор раста БДП-а управо ова ставка. Бруто инвестиције у стална средства чине инвестициона улагања пословних субјеката, предузетника и физичких лица, а која се односе на нова стална средства, нематеријална стална средства и трошкове преноса власништва.
У структури БДП-а Републике Српске, бруто инвестиције чине тек 22% од БДП-а у 2016. години, док су 2007. и 2008. године чиниле скоро 30% БДП-а (за период прије 2007. године не постоје подаци). Ово је јако поражавајућа чињеница.
Дакле, раст БДП-а није резултат раста инвестиционих улагања пословних субјеката већ искључиво раста потрошње државе из задужења.
И да закључим:
Народ се на хвалоспјеве власти о економском „буму“ обично смије, јер фамозни раст БДП-а, који се након 12 година ове власти напокон десио, не осјећа „на својој кожи“. Очигледно зна народ боље него ја да је тих 2% слабо, танко, прескромно, да не кажем биједно. Нарочито ако се узму у обзир ресурси којима располаже Република.
Након 12 година, владајућа структура почиње да прича о економији, а ја још нисам видјела валидан економски план ни једне од ових партија иако се сматрам информисаном особом.
Статистичка напомена: бруто домаћи производ (БДП) је најважнији макроекономски агрегат у систему националних рачуна и мјера развоја укупне економије.
Ово каже дефиниција нашег Републичког завода за статистику, али да би било потпуно јасније, БДП представља суму произведених добара и услуга произведених у некој земљи/економији током обрачунског периода, најчешће једне године.
Врло једноставна дефиниција која интуитивно наводи да је то све што једна земља произведе током једне године
