15.8.2018
Босна и Херцеговина је у овом тренутку на око 40 посто јавног дуга у односу на БДП. Раслоји ли се тај дуг на два дијела, Република Српска је нешто задуженија од Федерације. Из влада ће рећи да та задуженост није алармантна, поготово ако се пореди са другим државама у региону, или још боље, ако се пореди са неким великим земљама Европе и свијета.
„Битно је погледати структуру тог дуга, или, рецимо, погледати начин на који се новац од задуживања троши. Кредити које у БиХ узимају владе не иде на привреду. Или, дио јесте отишао на инфраструктуру, али добар дио иде и на општу потрошњу што није баш похвално“, каже Јелена Тривић, предсједница економског савјета ПДП-а. Главни проблем у БиХ, сматра, заправо и јесте то што задужење не генерише економски раст.
Истиче да се задужење у Босни и Херцеговини никако не може поредити са задужењем Њемачке или других развијених земаља, иако то владе у земљи често воле поредити. Степен развијености Њемачке је другачији, другачији је степен отплате дуга те земље као и низ других параметара. Њемачка, америчка или јапанска привреда може поднијети задужења њихових влада. За БиХ се то баш и не би могло рећи.
„Приходи у буџет Републике Српске већ осам или девет година су на истом нивоу, и крећу се око 1,7 милијарди КМ годишње, док се Влада и даље задужује. Дакле, ова влада једино што је радила је дизала кредите и дизала порезе. Није нашла начин да створи амбијент за раст добити предузећа. Потребно је растеретити привреду да би онда привредници порезе могли плаћати без напора, да запошљавају нове људе, да пријаве раднике из сиве зоне, да се једноставно прошири опорезива база, па да се нижим порезима прикупи више новца. Привреда не треба да се бори са порезима, она то треба плаћати лијевом руком. То је основни проблем у БиХ“, каже економистица Тривић.
На питање да ли ентитетима пријети банкрот са таквом политиком, Тривић истиче:
„Банкрот не значи да ће пропасти све у БиХ, да ће пропасти зграде… Али, може се доћи у ситуацију да враћате дуг, а да немате за друге потребе. Јер, када се слију паре на рачун од индиректних опорезивања, ПДВ-а, царина и тако даље, прво се враћа спољни дуг, а онда се просљеђује буџетима Републике Српске и Федерације од онога што остане. Ако не водите добру економску политику, можете доћи у ситуацију да нема довољно новца за наставнике, љекаре, полицију и друге буџетске кориснике.“
„Ако говорим о Републици Српској, јер ту ситуацију познајем најбоље, могу рећи да буџет Републике Српске још није у том положају. Али, чињеница је да Република Српска не може функционисати без додатних задужења. Када би неко одлучио да се више не задужује, не би могао функционисати. Кредити који се враћају у овом тренутку су огромни, мислим негдје око 850 милиона на годишњем новоу. Приходи су 1,8 милијарди. И, видите да не би ништа остало да би се живот у Републици Српској могао одвијати несметано. Дакле, да би буџет функционисао и да би Влада могла враћати кредит, годишње треба неких 600 или 700 милиона КМ додатних задужења.“
На питање како изаћи из тог круга задуживања, Трвић објашњава:
„Потребно је створити такав амбијент да се оснажи привреда, која ће у буџет убацити више новаца од пореза. Али, у Влади Републике Српске као да никада нису чили за ‘Лаферову криву’, која каже да са високим порезима остварујете нижи приход у буџет, јер људи бјеже у сиву зону.
Влада из Бања Луке, сматра ова економисткиња, води прије свега популистичку политику:
„То је популистичка политика која се своди од избора до избора. Да бисте смањили порез морате једну двије године истрпјети, јер ћете имати удар на буџет. Иако, то се врло брзо избалансира, јер са мањим порезима проширите базу одакле убирете те порезе. Међутим, Влада нема те храбрости. Основна социјална политика треба бити посао. Боље да човјеку створите амбијент да он има посао него да му се даје социјална помоћ. Али, ова Влада Републике Српске радије даје социјалну помоћ, па народу говори да им они дају паре, иако су то уствари паре од грађана“.
