„Добој није једини ‘град случај’, али оно што се тамо дешавало представља примјер најбахатије и најбруталније изборне крађе. Свако ко је помислио да ћемо, након понављања избора, одустати од тога да се утврди одговорност за дешавања 15. новембра, преварио се. Политичка корупција и изборне манипулације су темељ многих других криминалних радњи и док неко не заврши у затвору због изборних превара и не измјенимо изборно законодавство, тешко ћемо кренути напријед. Зато, што се нас тиче, нема одустајања“, рекао је предсједник Партије демократског прогреса и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Бранислав Бореновић, који упутио је посланичка питања Централној изборној комисији БиХ и Тужилаштву БиХ у вези са кршењем Изборног закона на изборима у Добоју.
Бореновић је питао ЦИК БиХ да ли су поднесене кривичне пријаве због нерегуларности током изборног процеса, те Тужилаштво БиХ да ли су формирани предмети у том случају.
У посланичком питању, Бореновић наводи прекршаје који су почињени током изборног дана у Добоју, 15. новембра: онемогућавање посматрачима више политичких субјеката да приступе бирачким мјестима, доказано кривотворење потписа бирача, гласачке кутије на више бирачких мјеста нису отворене и показане празне прије него су запечаћене, више случајева да једно лице пружа помоћ већем броју гласача да гласају у кабини, дозвољено гласање без идентификационог документа, индикативан податак да је највећи број посматрача којима је било дозвољено присуство на бирачком мјесту акредитовано у име политичких субјеката који су освојили 0 гласова, да је на појединим бирачким мјестима била толика наводна излазност да је за читав процес гласања по једном гласачу (дезинфекција, утврђивање идентитета, проналазак бирача у изводу из Централног бирачког списка, потписивање бирача, издавање гласачких листића, гласање и убацивање у гласачку кутију) било довољно 50 секунди, 100 одсто гласова појединих кандидата на више бирачких мјеста и тако даље.
Бореновић је навео и индикативно значајан пад резултата листе СНСД-а и кандидата те странке на поновљени изборима 21. фебруара, док су опозиционе странке, којима није било дозвољено посматрање избора 15. новембра, уз мању излазност на поновљеним изборима имале бољи резултат. Он је подсјетио да су ово примјери кривичних дијела недозвољеног кориштења личних података, повреда слободе опредјељења бирача, преваре при гласању, изборне преваре, а за која су запријећене казне затвора од шест мјесеци до пет година.
Подијели: