1.7.2018
Перица Бундало, народни посланик и предсједник Општинског одбора ПДП Козарска Дубица дао је 29. јуна интервју РТВ КД у којем је детаљано анализирао актуелно економско стање наше општине. Бундало је подсјетио на већину појединачних проблема са којима се суочава Козарска Дубица и при том јасно указао на лица одговорна за овакво стање. Интервју преносимо у цијелости.
Козарска Дубица и њени грађани ће памтити период 2004-2008. година као један од најбољих периода у историји Козарске Дубице у послиједњих неколико деценија. На жалост након 2008. године у послиједњих 10 година, доласком СНСД-а на власт, почиње период суноврата и пропасти наше општине, а заједно са њом и свих грађана који овдје живе. У тих 10 година на власти у Козарској Дубиици су биле исте политичке партије и исти људи, истина понекад са промјењеним страначким дресовима. На крају првог четворогодишњег периода власти у периоду о којем говорим, иза бившег начелника општине који је отишао 2012. године, је остало 28 милoна марака дугова и неизмирених обавеза. Уз потрошена четири годишња буџета, потрошена су и три буџета унапред. Много пута смо до сада указивали да овај проблем неће бити ни лако, ни брзо, ни једноставно ријешити и на жалост показало се да смо у праву. Све то што је урађено у тих 4 године, а и касније, сада стиже на наплату. Најтежа од свих тих послиједица је чињеница да је у послиједих 10 година Козарску Дубицу напустило око 10 000 људи.
Оно што је непобитна чињеница и објективна процјена, јесте да у овом тренутку на подручју наше општине не живи више од око 18 000 људи и тај негативни тренд се на жалост наставља. Данас је такође дуг општине негдје око 30 милиона марака. Општину, по објективним процјенама, воде незналице и фрустрирани ликови којима власт служи за све, осим за добро народа. За своје неуспјехе при том оптужују друге. Тако је недавно, локални лидер једне политичке партије, који сам себе назива краљем, а у стварности много више личи на миша, у интервјуу локалним медијима окривио једну локалну грађевинску фирму са јасном алузиом на моје име, покушавајући на тај начин да пренесе одговорност, односно замјени тезе и окриви неког другог за стварно стање у општини.
А стварна истина је да је у 2018. години буџет општине блокиран пет пута, само у јуну три пута и то од Министарства финасија, односно Пореске управе, затим банака, затим Дома за смјештај старих лица из Вишеграда, затим „Хидрокопа“ из Источног Сарајева који је био извођач радова у том неком периоду 2008-2012. године, а да су непосредно пред извршењем и тужбе двају физичких лица, ја ћу само рећи Ранка и Ранка, за око 170.000 марака.
Кад је у питању грађевинско предузеће „Слога“ које се овдје апострофира, морам нагласити да из општинског буџета овом предузећу у послиједњих више од три године није исплаћена ни једна марка. Тим радницима који тамо раде, а има их неколико десетина, касни чак 12 плата. Истовремено радници на буџету, које зовемо буџетлије, примају плате родовно или са релативно малим закашњењем. При том неки појединци чак отворено пријете уништавањем овог предузећа.
У оном тренутку када се дошло у ситуацију да потраживања по закону о облигационом односима застаре, сасвим је логично било да руководство овог предузећа устане са тужбама, али оно што је чињеница и што нико не може другачије окарактерисати је да ни једна од тих тужби није стигла на извршење. Нуђен је договор руководству општине, начелнику се чак писмено обраћало да се постигне договор и доспјела потраживања плате у дужем временском периоду и одређеним траншама, на што он се није удостојио чак нити да одговори. Ја у овом тренутку могу у име руководства овог предузећа рећи да „Слога“ нити јесте, нити ће блокирати буџет општине и тиме довести у питање функционисање општине, наравно нудећи и даље могућност договора. Али уколико тог договора не буде било, уколико руководство општине не буде жељело тај договор, руководство предузећа ће морати поступити у складу са законским могућностима.
Свједоци смо и до сада били много пута да Влада Републике Српске прича у свакој прилици, не само у предизборним кампањама, о силној, милионској помоћи општини Козарска Дубица. Ево прилике да она то стварно и учини. То није само прилика него и обавеза јер Владу Републике Српске чине исти људи, иста политичка партија као и они који чине власт у Козарској Дубици и који су до свега овог довели.
Овом приликом желим, овом мало прије поменутом локалном лидеру, поставити и неколико питања. Он себе представља као привредника, а да ли је стварно привредник, да ли је истина да су губици и дугови „Хемијске прераде кукуруза“ два пута већи од имовине тог предузећа и да ли је он то учинио намјерно или из незнања? Да ли је истина да се само једном добављачу за кукуруз из Србије, фирми „Солекомерц“, дугује преко 3,5 милиона марка, да ли је истина да је у посљедње вријеме преко 150 радника напустило ово предузеће? Када ће коначно затворити отворени канал који трује и чини живот несносним становницима у Дубичкој равни и колико је још времена остало „Хемијској преради кукуруза“?
Да ли је умјесто фасаде и промјене цријепа на згради општине, износ од пола милиона марака могао да буде утрошен паметније и за неке корисније сврхе, између осталог за, ето рецимо, обезбјеђивање исплата социјалне помоћи. Ко је стварни начелник Козарске Дубице? Онај који је на папиру, или онај који около прича да се само његова слуша? Стање у Козарској Дубици, на жалост, нас не чуди. Као и у Козарској Дубици тако и у Републици Српској, на власти су исти људи, из истих партија, а Влада Републике Српске је препознатљива по хаосу и пропасти коју изазива у цијелој Републици Српској. Тако, тврди да је струја појефтинила 113%, да је живот продужен за четири године, да су пензије за четири године повећане за 20 %, а у суштини се ради о повећању за пет марака годишње, укупно 20 марака за четири године и само 6%. При том у овом предизборном периоду се задужује нових 300 милиона марка, да би повећала, наводно повећала, а видјећемо шта ће од тога бити, плате за 30 до 50 марака, што се никако не може упоредити, нити може компензирати стварни губитак од око 150 марака и више, који четворочлана породица трпи због повећаних акциза и одлуке такозване „Акцизне коалиције“ у Сарајеву.
Све ово је ван сваке сумње подређено опстанку на власти. И то опстанку због страха, огромног и превеликог страха од одговорности за све што је учињено овом народу. Но одговорност се никад и ни у једној прилици не може избјећи. Уколико одговорност не буде установљена пред правосудним институцијама, пред судом, доћи ће одговорност пред народом. Уколико те одговорности не буде, уколико народ заборави да упита те властодршце за одговорност, неминован је суд и одговорност пред историјом. Теже казне од суда историје нема, а одбрана од таквог суда не постоји.
Међутим крећући се по цијелој Републици Српској спознао сам и сасвим се увјерио да сазријева свијест код већине људи за потребом промјена, које су услов опстанка народа у Републици Српској и мислим да је послиједња шанса за то октобар ове године. Сва истраживања рађена од озбиљних регионалних агенција која се овим послом баве, као што је „Ипсос“, говоре да су кандидати Савеза за промјене у предности над кандидатима владајуће коалиције. Да предсједнички кандидат Вукота Говедарица води за шест посто, Младен Иванић за седам посто, да је разлика између СНСД-а и СДС-а само три посто, а разлика између ПДП-а и ДНС-а чак четири посто у корист ПДП-а. Након седмог октобра промјене су неминовне јер овом народу треба посао, треба достојанство и треба правда. Сасвим је јасно да ће након 7. октобра мишеви завршити тамо гдје им је и мјесто. У мишјој рупи.
