Процијењена уштеда требало би да износи око пола милијарде КМ. Годишње ће у буџетима, фондовима и здравственим установама остајати око 50 милиона, а и грађани који купују лијекове, уштедјеће понеку марку.
Усвајањем правилника о начину контроле и обликовања цијена лијекова, тржиште лијекова стављено под контролу, тврди в.д. директор Агенције за лијекове Александар Золак.
– Имате Србију која политичким одлукама смањује цијене. Имате Србију која има ПДВ мањи него Босна и Херцеговина и имате Србију која има мању малопродајну маржу – каже Золак.
Просјечно, 10 одсто мање цијене лијекова у БиХ калкулисаће се из просјечне цијене лијека у земљама окружења, Србији, Хрватској и Словенији и помножити са коефицијентом 1. Ако лијек није заступљен у некој од три земље, у обрачун се узима цијена из такозваних резервних држава. То су, према Правилнику, Бугарска и Италија.
А зашто раније није усвојен Правилник? Министар цивилних послова БиХ Адил Османовић признаје, то јесте политичко питање.
– Знате да је истекао мандат и директору и стручном савјету Агенције. Стручни савјет је у техничком мандату већ пуни један мандат – каже Османовић.