Александар Бранковић: Све се мијења

Дан први, 19.55 часова

За почетак сједимо у “Видовићу“, два предсједника младих и ја. Њих двојица дочекују путнике намјернике, учеснике првог модула Четврте генерације Политичке академије ПДП-а , а ја посматрам. Милисекунд касније, сцена је сљедећа:

Препуна хотелска трпезарија, граја, педесетак младих људи који се дуго нису видјели, неки који се срећу први пут и који се тек упознају, ведра лица која говоре о евоцирању неких старих успомена са пријашњих сусрета, широке зјенице оних што говоре и још шире оних што слушају јер много се тога промијенило од посљедњег виђења и сви догађаји се морају детаљно препричати. Већина младих али има и оних које су већ ухватиле сиједе.

Много тога се промијенило, мислим, скоро све осим једне – идеје ПДП-а.

Дан други, 8.55 часова

Шетачи из хотела, уживали су по прелијепом бањалучком јутру и лагано су стигли пред Здање на Тргу јасеновачких жртава бр 1 – Народну скупштину Републике Српске. Ми Бањалучани осуђени на градски превоз, због нереда у саобраћају насталог отварањем новог тржног центра, до Народне скупштине смо стигли околним путем.

У малој смо сали НС РС, са нама портпарол, предсједник партије, одборник, пар народних посланика (никад и не нужно тим редослиједом). Неколико поздрава касније и неколико фотографија касније, поново ме обузео исти осјећај: у Републици Српској и у ПДП се све мијења, само идеја не! Ухватио сам се како размишљам о томе, када сам чуо:

“Свима је јасно да у ПДП-у одувијек пазимо на младе, озбиљно рачунамо са њима и дајемо им шансу да се искажу и испоље своје потенцијале“ – већ је увелико говорио у камере Бранислав Бореновић. Те ријечи носе посебну тежину када их каже неко кога ових дана камера воли више него Оног великог – највећег међу нама – а још више ако схватимо да их говори предсједник странке која има једног младог Драшка, странке чији се предсједник на свом политичком врхунцу повукао с те функције и препустио управљање странке млађем. Нема потребе спомињати да је ПДП био највећи заговорник да млади добију и своје министарство, чији је Бореновић и био први министар.

Није то било тако давно, драги мој читаоче.

Упознали смо и велику салу скупштине, вјерујем будуће радно мјесто бар туцета тих младих глава које су бар на три и по минута себе замислили као посланика.

Шетњу назад ка хотелу учесници су ‘искористили да искористе’ Драшка колико је год могуће. Милион Фотографија, питања младих људи и, наравно, као и увијек вицкасти Драшкови одговори.

12.29 часова

“Има нешто у овом човјеку“ – помислио сам. Нисам успио да схватим шта а већ се, најављен као један од умнијих људи у ПДП-а, др Бранко Докић представио двјема анегдотама и започео предавање о Уставу и политичком систему у БиХ. Човјек таквог искуства лако нам је доказао да се историја понавља два пута – први пут као трагедија, други пут као фарса. Шта је ово треће (јер у БиХ мора све са три) што ових дана ми живимо, гледамо и слушамо – нико не зна.

Послије паузе за кафу, слушали смо Александра Савовића, младог стручњака, нову снагу унутар ПДП-а који нам је, бар можда по годинама и понајближи предавач. Зато нам је и иначе мало досаднија тема о функцији законодавних, извршних и правосудних институција у демократији изгледала примамљиво и била једна од оних са широком дисусијом.

Дан трећи, 9.35 часова

Овај пут, трпезарија је била празна и само сам махом бацио поглед ка њој. Већ сам са улаза кренуо ка сали када ме вратио познат глас: “Сједи с нама, Бранковићу“ – Бранислав Бореновић и Новак, наш члан са Старчевице угодно су ћаскали. Поздравио сам их и прозборио с њима пар ријечи. Свјестан да ћу закаснити на предавање, са жалом сам се морао прекинути угодан разговор.

Предавање је званично почињало у 9.30, али дружења у хотелској соби до касно у ноћ, јасно су оставила трага на учеснике и наравно да су неки каснили пет минута на предавање. То је и драж оваквих догађаја, хотелски разговори, философске расправе старих пријатеља, познаника или младих људи који су тек ушли у свијет политике, упознавања једних са другима и онда сутрашња препричавања, додавања, надограђивања приче.

“Све је у реду док је у академских 15!“ – казао је Мрђен Раде, предавач на радионици о планирању корака у политичкој каријери, члан Политичког форума ПДП, некада кандидат, а у слободно вријеме глумац и музичар. Као свестрана личност, Раде нам је приредио практичну радионицу која је укључивала дијалог неколико учесника академије.

11.15 часова

Понајбоља сесија, бар по мишљењу аутора овог текста. Четири врсна говорника, људи који имају шта да кажу и који знају како то да кажу дали су успјешно пренесена знања и информације и успјешну повратну реакцију – шкакљиве теме и још шкакљивија питања аудиторијума.

“Будућност Републике Српске и БиХ – зашто пропуштамо шансе?“ – дискусија новинара Горана Дакића, др Влада Симовића, глумца Горана Јокића и предсједника младих ПДП-а Стефана Гаврића, вођена природном спонтаношћу сјајног Радета Мрђена као модератора, била је дискусија која је отворила широку тематику и покренула проблематику друштва и политике, много подигнутих руку у дијелу остављеном ‘за питања’ и дуготрајан и громогласан аплауз.

Ова сесија сама по себи, само је потврдила тезу да се све мијења, само једна идеја остаје иста! Стога, ова дискусија заслужује посебан текст. И добиће га.

14.00 часова

“Довиђења свима“ са једне и “срећан пут и јавите се кад стигнете кући“ са друге стране. Растанци обично нису захвални да се о њима пише. Не и овога пута. Широки осмијеси и поздрави, размјене контаката и жеље за скорим поновним виђењем и дружењем одају слику једног успјешног догађаја, како са политичког тако и са оног важнијег – људског аспекта.

14.45 часoва

Још се понеко могао наћи по холу хотела, али било је мирно. Размишљао сам: овај догађај ми је само потврдио све оно због чега сам се политички активирао, све разлоге због којих сам у ПДП-у!

Све се промијенило – и људи и вријеме и Република Српска. Али једна идеја не. То је идеја ПДП-а!

ПДП су људи који га чине. Ту је и мудрост и смиреност једног Младена Иванића али и полетност и бескомпромисна борба за „малог“ човјека Драшка Станивуковића. ПДП је сукоб мишљења, супростављање аргумената, слобода говора и медија, узајамно поштовање разлика, одсуство апсолутног ауторитета, ПДП су и озбиљна политика и политичка рјешења Програма обнове Републике Српске, али и смисао за иронију (ко је још икад видио да посланик даје министру финансија срећку тј. купон наградне игре као потенцијалну помоћ буџету Републчике, као Бореновић ономад Тегелтији), шала, рокенрол (сјећамо се отварања кампање)!

Друштво се мијења кажем, а ПДП мијења друштво. Најпрогресивнија, најиновативнија, најмодернија политичка партија у РС, партија реформи и по својој дефиницији партија младих – то смо одувијек били, то ћемо увијек и бити.

Бранковић Александар